Company: Others
Created by: federica.masante
Number of Blossarys: 31
English (EN)- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
- Romanian (RO)
- Russian (RU)
- Spanish, Latin American (XL)
- Macedonian (MK)
- Indonesian (ID)
- Hindi (HI)
-
- Italian (IT)
- Serbian (SR)
- Spanish (ES)
- Czech (CS)
- Hungarian (HU)
- Arabic (AR)
- French (FR)
- Turkish (TR)
- Greek (EL)
- Dutch (NL)
- Bulgarian (BG)
- Estonian (ET)
- Korean (KO)
- Swedish (SV)
- English, UK (UE)
- Chinese, Hong Kong (ZH)
- Slovak (SK)
- Lithuanian (LT)
- Norwegian Bokmål (NO)
- Thai (TH)
- Portuguese, Brazilian (PB)
- Danish (DA)
- Polish (PL)
- Japanese (JA)
- Chinese, Simplified (ZS)
- Chinese, Traditional (ZT)
斯圖亞特大廳的期限為幾個連結但獨特 '瞬間' 的大規模通信-生產、 流通、 分配/消費和再生產的過程中。
Термин Стјуарта Хола за неколико повезаних, али препознатљивих "момената" у процесима масовне комуникације - производња, промет, дистрибуција/потрошња и репродукција.
在普通使用中，此術語指東西，觸及或毗鄰別的;一些 semioticians 使用它來的東西，是在一些有意義的一部分 （或相同的域的一部分），請參閱其他的東西。
U običnoj upotrebi, ovaj termin se odnosi na nešto što dodiruje ili se graniči sa nečim drugim; neki semiotičani ga koriste da označe nešto što je u određenom smislu deo nečeg drugog (ili je deo istog domena kao nešto drugo).
李維 · 斯特勞斯期限為原有材料這是準備到手 (並貢獻自己的身份建構的過程中） 的撥款是廣泛-用於指採用和適應跡象從其他文本的互文性作者實踐。
Termin Levi Strosa koji se odnosi na prihvatanje prethodno stvorenih dostupnih materijala i koji u tom procesu utiču na građenje identiteta. Termin se široko koristi da označi intertekstualne prakse usvajanja i prilagođavanja znakova iz drugih tekstova.
在其最極端的版本，薩丕爾-沃爾夫假說可以形容有關兩個關聯原則: 語言決定論和語言相對論。 Whorfian 論文應用這兩項原則，是講不同語言的人感知和對世界的看法很不一樣，他們的世界觀被塑造或由文化 (遭到社會決定論概念) 的語言。 評論家注意到，我們能做出推論關於靠語言結構的差異的世界觀的差異。
U najekstermnijem smislu, "Sapir-Vorfpva hipoteza" se može opisati kao povezivanje dva principa - lingvistički determinizam i lingvistički relativizam. Primenom ova dva principa Vorfova ideja je da ljudi koji govore različite jezike shvataju i razmišljaju o svetu različito, jer su njihovi pogledi na svet oblikovani ili određeni jezikom kulture (ideja koju odbijaju društveni deterministi). Kritičari smatraju da se ne može reći da postoje različiti pogledi na svet samo na bazi razlika u jezičkoj strukturi.
索緒爾語言是關聯式系統中的 '價值'。 他的一個符號的價值區別其意義或借鑒意義。 標誌本身沒有 '絕對' 的價值 — — 它的價值是取決於它與其他標誌符系統作為一個整體內的關係。 詞在不同的語言可以有相當的借鑒意義，但不同的值，因為他們屬於不同的網路的協會。
Za Sosira, jezik je predstavljao odnosni sistem "vrednosti". On je razlikovao vrednost znaka od njegovog značenja. Znak nema "apsolutnu" vrednost sam po sebi - njegova vrednost zavisi od odnosa sa drugim znakovima unutar značenjskog sistema kao celine. Reči u različitim jezicima mogu da imaju ekvivalentna referentna značenja ali različite vrednosti jer pripadaju različitim mrežama asocijacija.
鬆散，歸屬的價值，是指，但它也用於更具體的二元語義對立，成員及其歸因是指一個能指和所指在哪裡沒有標記 (和積極價值) 雖然對方是標記 (和消極價值)。
Termin se uopšteno odnosi na dodeljivanje vrednosti, ali se takođe odnosi na dodeljivanje vrednosti članovima binarnih semantičkih suprotnosti, gde jedan označitelj i njegovo označeno nisu markirani (odnosno pozitivno su vrednovani) dok su drugi markirani (ili negativno vrednovani).
如列維-斯特勞斯的結構主義者認為，普遍的心理結構，基於某些基本的二元對立。 這種結構轉化為普遍的結構模式，在人類文化中通過通用語言類別。
Strukturalisti, kao što je Levi-Stros, smatraju da postoji univerzalna mentalna struktura koja se zasniva na određenim osnovnim binarnim suprotnostima. Struktura se transformiše u univerzalne strukturne obrasce u ljudskoj kutluri putem univerzalnih lingvisičkih kategorija.
Trijadski model znaka se zasniva na podeli znaka na tri neophodna sastavna dela. Pirsov model je trijadski model.
我們習慣了熟悉的傳統在我們日常使用的各種媒體所涉及的代碼往往顯得 '透明' 和介質本身似乎中立。 介質的特點是思維一樣純粹是達到目的的手段，當文本被視為 '反射'、 '代表' 或 '表達' 的演奏家。 的文本作為文本-其間性和重要性-狀態最小化。 常識告訴我們，所指的是仲介，意符是 '透明' 和純粹的外延，為當我們解釋電視或攝影作為 '世界之窗。
Poznate konvencije svakodnevne upotrebe medijuma dovode do toga da se dati kodovi čine "transparentnim" a medijum "prirodnim". Ovaj medijum se od strane instrumentalista smatra za sredstvo za postizanje cilja, gde se tekst smatra za "odraz", "predstavljanje" ili "izraz". Status teksta kao teksta - tekstualnost i materijalnost - je sveden na najmanju meru. Zdravorazumski se smatra da je označeno neposredno i da je označitelj "transparentan" i čisto denotativan, kao kada se televizija ili fotografija smatraju za "prozore u svet".
每天引用到通信基於 '寄件者'，'傳送' '消息' '傳輸' 模型到 '接收器'-公式，減少了 '內容' (像一個包裹交付) 的意義，是傾向于支援意圖謬見。 這也是香農和韋弗的知名模型的通信，這使得社會語境的重要性沒有津貼的基礎。
Uobičajena upotreba pojma komunikacije se zasniva na modelu prenosa u kojem "pošiljalac" "prenosi" "poruku" "primaocu" - formula koja redukuje značenje na "sadržaj" (tretirajući ga kao paket koji se dostavlja) i samim tim podstiče namerne zablude. Ovo je takođe osnova dobro moznatog modela komunikacije Šenona i Vejvera koji ne uzima u obzir značaj društvenog konteksta.
語言的普適主義者認為，我們可以說我們所想要說，在任何語言中，無論我們說一種語言可以總是翻譯成另一種。 語言相對主義者兩種語言之間的翻譯是至少，很成問題，而且有時甚至不可能。 一些評論家，這也適用于 unverbalized 思想到語言 '翻譯'。 甚至在一種語言，一些相對主義者建議任何改寫單詞有意義，然而微妙的影響: 它是不可能說同樣的事情在不同的詞;改寫的東西轉換可能會用它，在意義的方式和在這個意義上，形式和內容是不可分割和介質的使用有助於塑造的意義。
Lingivistički univerzalisti smatraju da može da se kaže bilo šta na svakom jeziku i da šta god da se kaže na jednom, može da se prevede na drugi jezik. Međutim, lingivistički relativisti smatraju da je prevod sa jednog na drugi jezik u najmanju ruku problematičan a nekad i nemoguć. Neki teoretičari koriste ovaj termin kada govore o "prevođenju" neverbalizovanih misli u jezik. Neki relativisti smatraju da čak i u okviru jednog jezika svaka ponovna formulacija reči utiče na značenje - nemoguće je reći jednu istu stvar različitim rečima. Ponovna formulacija nekada menja način na koji se stvara značenje i, samim tim, oblik i sadržaj su nerazdvojivi i upotreba medijuma utiče na oblikovanje značenja.
斯圖亞特大廳在框架內，這是一個思想代碼在其中解碼器完全共用的文本代碼和接受並轉載了首選的閱讀 （讀的不可能是任何有意的 author(s))-在這種立場的文本代碼，結果似乎 '自然' 和 '透明'。
Prema Stjuartu Holu, dominantan kod je ideološki kod gde "dekoder" (čitalac) u potpunosti deli tekstualni kod i prihvata željeni efekat čitanja, tako da se tekstualni kod čini "prirodan" i "transparentan".
類推到喬姆斯基的概念 ' 轉換生成語法，如列維-斯特勞斯的歐洲主義認為新結構模式內的文化從現有的正式 '轉型 '基於規則系統的相似之處，等價或相似之處，通過生成或者對稱反演。
Analogno ideja Čomskog o "transformativnog gramatici", evropski strukturalisti, kao što je Levi-Straus, smatraju da su novi strukturni obrasci u kulturi nastali od prethodnih putem formalnih "pravila transformacije" na osnovu sistemskih sličnosti, jednakosti ili paralela, ili simetričnom inverzijom.
德里達認為占主導地位的意識形態話語依賴的超驗形而上學的錯覺所指-終極指一個意符的系統，被描繪成 '絕對和不可約'，穩定的永恆的和透明的 — — 好像它是獨立的和之前這一制度的核心。
Derida smatra da se dominantni ideološki diskurs oslanja na metafizičku iluziju transcendentalnog označenog - krajnje reference u sistemu označavanja koja se posmatra kao "apsolutna i neuništiva", stabila, vanvremenska i transparentna, prethodna i nezavisna od sistema.
這是形式和內容的文本確定如何解碼的立場。 的這一立場的批評解碼器願帶給自己的可能不匹配所使用的 encoder(s)，以可能形成其解碼的代碼文本。
Prema ovom gledištu, oblik i sadržaj teksta određuju kako se on "dekodira". Kritičare ovog gledišta smatraju da oni koji "dekodiraju" tekst mogu da u taj proces unesu i svoje kodove koji nisu isti kao oni koriščeni prilikom "kodiranja" teksta i koji potom oblikuju "dekodiranje".
雖然許多符號代碼由一些符號學家視為 '文本' 代碼 (閱讀 '世界' 通過隱喻的 '文本')，這可以看作是形成代碼，除了社會代碼和解釋性代碼的主要類群。
Dok se mnogi semiotički kodovi često smatraju za "tekstualne" (čitanje "sveta" kroz metaforu "teksta"), tekstualni kodovi u užem smislu čine jednu od osnovnih grupa kodova, zajedno sa društvenim i interpretativnim kodovima.
最廣義地說，這個詞用來指任何可以 '讀' 的意義;有些理論家，'世界' 是 '社會文本'。 雖然一詞似乎特權書面的文本 (它似乎 graphocentric 和邏)，對大多數符號學家 '文本' 是符號系統的 (以文字、 圖像、 聲音和手勢的形式)。
U najširem smislu, tekst označava bilo šta što može da se "čita" sa značenjem. Za neke teoretičare, "svet" je "društveni tekst". Iako se čini da termin privileguje pisani tekst (deluje grafocentrično i logocentrično), većina semiotičara smatra "tekst" za sistem znakova (u obliku reči, slika, zvukova i/ili pokreta).
組合分析是一種結構主義技術旨在建立 '表面結構' 的文本和其部分之間的關係。 橫組合關係的研究揭示了規則或公約潛在生產和法規的解釋。
Sintagmatska analiza je strukturalistička tehnika koja teži da uspostavi "površinsku strukturu" teksta i odnosa između njegovih delova. Proučavanje sintagmatskih odnosa otkriva pravila i konvencije koje su u pozadini stvaranja i tumačenja teksta.
聚合是有序的互動符組合形成有意義的整體 (有時稱為 '鏈')。 在語言中，一個句子，例如，是詞的聚合。 橫組合關係多種多樣，彼此就可能結構相關組成單位內相同的文本。
Sintagma predstavlja uređenu kombinaciju označitelja koja čini smisaonu celinu. U jeziku je rečenica, na primer, sintagma od reči. Sintagmatski odnosi su različiti načini kako sastavne jedinice u okviru jednog teksta mogu da budu u strukturnom odnosu jedna prema drugoj.
莫里斯將符號學分為三個分支: 符號學 (或語法)，語義學和語用學。; 語用學研究的符號之間的結構關係。 解釋的標誌由他們的使用者也可以看作是對應于這三個分支-句法被識別的標誌 (在與其他星座的關係) 的水準。
Moris deli semiotiku na tri grane: sintaksa, semantika i pragmatika. Sintaksa se odnosi na studiju odnosa među znacima. Tumačenje znakova od strane korisnika se takođe može posmatrati u skladu sa ovom podelom na tri grane - sintaksički nivo zpredstavlja prepoznavanje znakova u odnosu na druge znakove.
索緒爾的詞 sémiologie 日期從 1894 年的一份手稿。 '符號學' 有時用來指跡象的研究由那些在索緒爾傳統內 (例如 巴特，列維-斯特勞斯，克利斯蒂娃和鮑德里亞)，雖然符號學有時指內皮爾士傳統的工作 (例如 莫里斯、 理查茲、 奧格登和貝克)。 有時符號學，是指工作主要關注文本分析，雖然 '符號學' 是指更哲學為導向的工作。
Sosirov termin semiologija datira iz rukopisa iz 1894. godine. Termin "semiologija" se nekad koristi da označi proučavanje znakova u Sosirovoj tradiciji (na primer, Bart, Levi-Straus, Kristeva i Bodrijar), dok se "semiotika" onda odnosi na Pirsovu tradiciju (na primer, Moris, RIčards, Ogden i Sebeok). Takoše, semiologija može da označava rad koji se fokusiran na tekstualnu analizu, dok je semiotski rad više orijentisan ka filozofiji.
在主體性理論是區分 '主題' 和 '個人'。 雖然個人是一個實際的人，主題是一組由占主導地位的文化和思想價值的角色 (例如 類、 年齡、 性別和種族的)。 結構主義概念的定位問題指的是主體憲法 (建設) 的文本。 根據這一理論的文本 (或話語) 定位，讀者有義務採取 '主體' 已經存在內的結構和代碼的文本。 科目因此構造為理想讀者通過代碼使用。
U teoriji subjektiviteta, postoji razlika između subjekta i pojedinca. Dok je pojedinac realna osoba, subjekat je sklop uloga koje su formirane od strane kulturnih i ideoloških vrednosti (na primer, klasa, godine, pol i etnička pripadnost). Strukturalistička ideja "pozicioniranja subjekta" se odnosi na "građenje" subjekta u okviru teksta. Prema ovoj teoriji tekstualnog (ili diskurzivnog) pozicioniranja, čitalac je obavezan da usvoji "poziciju subjekta" koja postoji u strukturi i kodovima teksta. Subjekti su stoga izgrađeni kao "idealni čitaoci" kroz upotrebu kodova.
雖然一些符號學家有保留正式系統 (主要集中在敘事、 電影、 電視編輯等方面的詳細研究) 的結構主義關切，許多人已成為更關心社會符號學。 社會符號學家的主要關切是 '土做法表示在具體的社會文化背景。 社會符號學家承認並不是所有的現實都是平等的和感興趣 '鬥爭的網站' 的現實有爭議的。 社會符號學的根源可以追溯到早期理論家。 索緒爾自己寫的符號學作為 '研究的跡象在社會生活的一種科學'。
Dok se neki semiotičari strukturalistički bave formalnim sistemima (fokusirajući se na detaljne studije narativa, filma, televizije i slično), većina se više bavi društvenom semiotikom. Društveni semiotičari se pre svega bave praksama signifikacije u određenim društveno-kulturalnim kontekstima. Društveni semiotilari prihvataju da nisu sve stvarnosti jednake i zanimaju se za mesta gde se stvarnosti sudaraju. Koreni socijalne semiotike se nalaze kod ranih teoretičara. Sosir je sam smatrao semiotiku za "nauku koja se bavi životom znakova unutar društva".
社會決定論是一個斷言的首要地位的社會和政治因素，而不是介質的自主影響 (無論是語言還是技術) 的立場。 社會決定論者拒絕向由語言決定論的語言和技術的技術決定論因果優先。
Društveni determinizam je stav po kojem se daje prednost društvenim i političkim faktorima naspram nezavisnom uticaju medijuma (bilo da je u pitanu jezik ili tehnologija). Druptveni determinizam ne prihvata primat koji lingivistički deterministi daju jeziku i tehnološki deterministi daju tehnologiji.
廣義的社會規範中的所有符號代碼則，則也可以視為社會規範形成主要的分組碼，除了文本代碼和解釋性碼。 在這個狹窄的意義上的社會規範關注我們的社會世界的隱性知識，包括成文法的典身體代碼、 商品代碼和行為守則等。
Svei semiotički kodovi su u širem smislu društveni kodovi, ali se društveni kodovi mogu videti i kao osnovna podgrupa kodova, pored tekstualnih i interpretativnih kodova. Društveni kodovi, u užem smislu, se odnose na naše poznavanje društva i uključuju nepisasne kodove kao što kodovi tela, robe i ponašanja.
Bodrijarov termin, preuzet od Platona, koji simulakrumom naziva kopije bez originala, što je osnovni vid u kojem nalazimo tekstovi u postmodernizmu.
Stvaranje značenja od strane ljudi (uključujući stvaranje i čitanje teksta) koje prati određene konvencije i pravila stvaranja i tumačenja.
內的通信的傳輸模型，這些術語用來指通信 (通信被提出作為一個線性過程的 '發送' '消息' 到 '接收器') 行為的參與者。 符號學家通常把這種模型作為還原 (減少到 '內容' 的意思);符號學反對的主要理由通常是傳輸模型不具備功能符號代碼的概念，但相關的反對意見是指潛在意義的目的、 關係、 情況和介質模型的忽視。
Ovi termini se koriste u kontekstu modela prenosa komunikacije da bi označili učesnike u komunikacijskom činu (gde se komunikacija predstavlja kao linearni proces "slanja" "poruke" "primaocu") Semiotičari često smatraju takve modele za redukcionističke (gde se značenje reducira/smanjuje na "sadržaj"). Glavni semiotički argument je to da modela prenosa ne uključuje semiotički pojam koda, kao i da ne uzima u obzir moguć značaj namera, odnosa, situacija i medijuma.
菲斯克的術語，其中由廣大電視觀眾的成員共用的這非正式地學會的通過經驗而不是故意還是在體制上的代碼。與窄守則，廣播的代碼的結構比較簡單，雇用標準約定和 '公式'-，所以他們可以生成陳詞濫調和定型觀念。
Fiskeov termin za kodove koje deli publika masovnih medija i koji se neformalno uče kroz iskustvo, pre nego sa namerom ili kroz institucije. Suprotno ciljanom emitovanju, kodovi širokog emitovanja su strukturno jednostavniji i poštuju standardne konvencije i "formule", tako da mogu da stvaraju klišee i stereotipe.
在範例中的互斥能指對設置表示不一起定義完整的宇宙的話語 （有關本體論域），例如 太陽/月亮 (Leymore) 的類別。
Parovi međusobno isključivih označitelja u paradigmi kategorija koji zajedno ne čine kompletan univerzum diskursa (relevantan ontološki domen), na primer sunce/mesec (Lejmor).
索緒爾強調指出，語言能指之間的關係，表示是任意的： 它們之間的聯繫不是必要的、 固有的或 '自然'。他否認導向影響 （外部到語言系統）。哲學上，的關係是從實體上看任意： 最初，我們重視的東西，什麼標籤沒有區別，但當然跡象並不是社會上或歷史上任意 （標誌進入了歷史存在後我們不能任意更改的能指)。索緒爾側重語言的跡象，雖然皮爾士更明確地處理任何介質中的跡象，並指出的能指與他們 signifieds 之間的關係變化的任意性 — — 激進任意性的象徵性標誌，通過感知相似性的能指指在標誌性的跡象，從最小索引符號的任意性。很多 semioticians 爭辯說所有的跡象都是在某種程度上任意和常規 (和因而受到意識形態的操縱）。
Sosir naglašava arbitrarnu vezu između lingvističkog označitelja i označenog: veza između njih nije obavezna, suštnska ili prirodna. On je poricao postojanje ekstralingvističkih uticaja (spoljnih u odnosu na lingvistički sistem). Filozofski gledano, veza je ontološki arbitrarna: prvobitno ne postoji razlika u tome koje etikete dodeljujemo stvarima, ali znakovi naravno nisu društveno ili istorijski arbitrarni (ako znak ima istorijsko postojanje, ne mogu mu se arbitrarno menjati označitelji). Sosir se fokusirao na lingvističk znakove, dok se Pirs više bavio znakovima u svakim medijima i naglašavao da veza između označitelja i označenog varira u arbitrarnosti - od radikalne arbitrarnosti simboličkih znakova, preko pretpostavljene sličnosti između označenog i označitelja u ikonskim znakovima, do minimalne arbitrarnosti indeksiranih znakova. Mnogi semiotičari smatraju da su svi znakovi u nekoj meri arbitrarni i konvencionalni (i samim tim predmeti ideološke manipulacije).
羅蘭巴特介紹了碇泊處的概念。語言元素中的文本 （例如標題） 可以有助於 '錨' （或限制） 的圖像的首選的讀數 （相反說明使用圖像可以錨定含糊不清的口頭文本）。
Rolan Bart je uveo koncept usidrenja. Lingvistički elementi u teksu (kao što je naslov) koji služe kao "sidro" (ili ograničenje) za tumačenje teksta (kao što i ilustrativno upotrebljena slika može da usidri dvosmisleni verbalni tekst).
成雙的對立的能指在範例中設置表示與比較分級上的同一隱式維度和類別一起定義完整的宇宙的話語 （有關本體論域），例如 好或壞在 '不好' 的情況下不一定 '壞'，反之亦然 (Leymore)。
Parovi suprotnih označitelja u paradigmi koja predstavlja kategorije, koji su uporedno gradirani u istoj dimenziji i koji zajedno čine celokupan univerzum diskursa (relevantni ontološki domen), na primer dobar/loš, gde "ne-dobar" nije obavezno "loš" i obratno (Lejmor).
所謂的情感謬誤' （由文學理論家認為居住在文本內的含義確定） 涉及有關文本的意義及其讀者的解釋-這些理論家們看見了作為相對主義的一種形式。幾個當代理論家認為這是一個 '謬誤' 自大多數協定以來適當重視讀者的目的。
Afektivna zabluda, identifikovana od strane književnih teoretičara koji smatraju da se značenje nalazi unutar teksta, podrazumeva da se značenje teksta dovodi u vezu sa tumačenjem čitaoca - što je prema ovim teoretičarima vid relativizma. Mali broj savremenih teoretičara to smatraju za "zabludu", jer većina uzima u obzir značaj potrebe čitaoca.
缺席的能指從文本，但其中 (相比之下) 然而影響實際使用能指的意思 （這來自同一范式集）。兩種形式的缺乏有英文的特定標籤：，這是 '顯眼的缺席' 和 '不用說'。請參見: 解構，范式，范式分析，能指。
Označitelj koji se ne nalaze u tekstu ali koji ipak utiču na značenje označitelja koji su zapravo iskorišćeni (što je u okviru jedne paradigme). Postoje dva oblika ovog odsustva: ono što je upadljivo zbog odsustva i ono što se podrazumeva. Vidi i: dekonstrukcija, paradigma, paradigmatska analiza, označitelj
符號學的代碼 '雙鉸' （就如口頭語言） 可以分析到兩個抽象層次結構： 較高級別稱為 '的第一關節水準' 和較低的級別-'的第二個關節水準'。系統由組成最小的單位有意義的第一次闡明一級單位可用 （例如 詞素或一種語言中的單詞）。
Semiotički kod koji ima "dvostruku artikulaciju" (kao u slučaju govornog jezika) može da se analizira na dva apstraktna strukturna nivoa: na višem nivou koji se naziva "nivo prve artikulacije" i na nižem "Nivou druge artikulacije". Na nivoou prve artikulacije sistem se sastoji od najmanjih jedinica koje nose značenje (ne primer morfeme ili reči u jeziku).
鉸接是指內符號代碼的層次結構。符號代碼有任一單個關節，雙鉸接或無鉸接。A 符號學的代碼 '雙鉸' （就如口頭語言） 可以分析到兩個抽象層次結構： 較高級別稱為 '的第一關節水準' 和較低的級別-'的第二個關節水準'。
Artikulacija se odnosi na strukturne nivoe unutar kodova. Semiotički kodovi mogu da imaju ili jedinstveno ili dvostruku ili da nemaju artikulaciju. Semtiočki kod koji ima dvostruku artikulaciju (kao u slučaju govornog jezika) može da se analizira na dva apstraktna strukturna nivoa: viši nivo nazvan "nivo prve artikulacije" i niži "nivo druge artikulacije".
符號碼具有任一單關節，雙鉸接或無鉸接。 碼與單鉸接有第一關節或只有第二個關節。 碼的第一個關節不僅包括標誌-有意義的元素系統與有關-卻沒有第二個關節結構這些跡象成最小的、 無意義的元素。 最小復發性結構的單位在代碼中是有意義的代碼有只有第一關節。
Semiotički kodovi mogu da imaju jedinstvenu ili dvostruku ili da nemaju artikulaciju. Kodovi sa jedinstvenom artikulacijom imaju samo prvu ili samo drugu artikulaciju. Kodovi sa prvom artikulacijom se sastoje samo od znakova - značenjskih jedinica koje su sistematski određene jedna prema drugoj - ali ne postoji druga artikulacija koja strukturira ove znakove u najmanje, ne-značenjske jedinice. Ako najmanja strukturna jedinica koda ima značenje, kod ima samo prvu artikulaciju.
索緒爾，這是一個標誌 (這是不可分割的除了分析目的) 兩個部分。 在索緒爾傳統意符是標誌需要的形式。 對索緒爾本人，就語言的符號，這意味著非物質形式的口語詞-'聲音形象' ('心理印記的聲音，它對我們的感官印象')。
Za Sosira je označitelj jedan od dva dela znaka (koji su neodvojivi osim u svrhu analize). U Sosirovoj tradiciji, označitelj je forma koju znak ima. U konteksu lingvističkih znakova, ovo je za Sosira predstavljalo nematerijalnu formu izgovorene reči - "zvučnu sliku" (psihološki otisak zvuka, utisak koji on ostavlja na naša čula).
對索緒爾，所指的是標誌的 (這是標誌的不可分割分析除外) 的兩個部分之一。 索緒爾的標誌是由意符的心理概念 (和不是物質的東西)。 這並不排除跡象對物理世界中的物件的引用，以及抽象概念和虛構的實體，但所指本身並不是指在世界 (與皮爾士的物件)。 是常見的隨後的口譯員所指等同于 '內容' ('的形式和內容' 的熟悉二元匹配符的形式)。
Za Sosira je označeno jedan od dva dela znaka (koji su neodvojivi osim u svrhu analize). Sosirovo označeno je mentalni koncept koji je predstavljen od strane oznaćitelja (nije materijalan). Ovo ne isključuju znakove u vidu fizičkih objekata ili apstraknte koncepte i fiktivne jedinice, ali označeno nije samo za sebe predstavljeno u svetu (za razliku od Pirsovog objekta). Uobičajena praksa da se prilikom tumačenja izjednačava označeno sa sadržajem (povezujući formu označitelja sa poznatim dualizmom forme i sadržaja).
標誌以外本身就是一個有意義的單位被解釋作為 '站'。 在物理形式的文字、 圖像、 聲音、 行為或物件 (這個物質形式有時稱為標誌車輛) 發現了跡象。 標誌有沒有內在的含義和成為標誌，只有當標誌使用者賦予他們意義參照公認的代碼。
Znak je značenjska jedinica koja predstavlja nešto drugo. Znakovi se nalaze u fizičkom obliku reči, slika, zvukova, pokreta i objekata. Znakovi nemaju značenje sami za sebe već postaju znacima kada im je dodeli značenje sa referencom ka prepoznatom kodu.
鬆散定義為 '標誌的研究' 或 '理論的跡象，索緒爾稱為 '符號學' 是: '科學是研究標誌作為社會生活的一部分的作用'。 索緒爾的使用的術語 sémiologie 日期從 1894 年和皮爾士的符號學一詞第一次使用是在 1897 年。 符號學成為廣泛制度化，有不作為正式的學術學科，它真的不是一門科學。 它不是純文字分析方法，但涉及到的理論和分析的標誌和象徵的做法。
Široka definisano kao nauka ili teorija o znacima, ono što je Sosir zvao "semiologijom" je nauka koja proučava ulogu znakova kao delova društvenog života. Sosirova upotreba termina semiologija datira iz 1894. godine dok je Pirs prvi put upotrebio termin semiotika 1897. godine. Semiotika nije široko prihvaćena kao formalna akademska disciplina i ne predstavlja nauku u pravom smislu. Ali nije ni samo metod analize teksta, jer uključuje teoriju i analizu znakova i praksu dodeljivanja značenja.
格雷馬斯介紹符號學作為映射邏輯合取和析取有關關鍵的文本中的語義特徵的一種手段。 如果我們開始通過繪製一條水平線連結 '漂亮的' 和 '醜' 兩熟配對的條款，我們將這通過使這一點上變成符號學的廣場廣場的兩個其他邏輯的可能性 — — '不醜' 和 '不是美麗的' 佔據低角線。 符號學提醒我們，這不是簡單的二元對立，因為不是很漂亮的東西並不一定醜並不是醜陋的東西是不一定美麗。
Gremas je predstavio semiotički kvadrat kao sredstvo za mapiranje logičkih konjukcija i disjunkcija u vezi sa ključnim semantičkim obeležjima u tekstu. Ako za početak povučemo horizontalnu liniju između dva uobičajeno uparena termina, kao na primer "lep" i "ružan", i posmatramo je kao gornju stranu kvadrata, semiotički kvadrat se dobija tako što njegovu donju stranu čine druge dve logičke mogućnosti - "nije ružan" i "nije lep". Semiotički kvadrat nas podseća da ne postoji samo binarna opozicija, odnosno da ako nešto nije lepo ne mora da bude ružno a da nešto što nije lepo ne mora da bude ružno.
無限使用有限的元素是一個特點它關於媒介一般已被稱為符號經濟。 雙鉸內一個符號系統的結構特點允許無限數量的有意義的組合來生成使用低級單位的小數目。
Neograničena upotreba ograničenih elemenata se naziva semiotičkom ekonomijom u kontekstu medija. Strukturno obeležhe dvostruke artikulacije u okviru semiotičkog sistema dozvoljava da se stvori neograničen broj smislenih kombinacija koristeći ograničen broj jedinica.
